Malinarstvo u Srbiji - kako je malina postala simbol naše zemlje

Malina je višegodišnja biljka, izuzetno finog i ukusnog ploda, te se iz tog razloga ovo voće naziva još i crveno zlato. Gajenje malina je u Srbiji počelo još u 19. veku, oko 1880. godine, a prvobitno se uzgajala kao ukrasna baštenska biljka. 

Nekoliko decenija kasnije, tačnije oko 1920. godine, otpočela je i robna proizvodnja maline, koja je vrlo brzo poprimila kultni status među proizvodima nastalim u Srbiji, zahvaljujući itekako plodnom tlu i mogućnošću za uspešan uzgoj ove biljke.

Danas je malina jedan od simbola i brendova Srbije, pre svega jer je naša zemlja jedan od vodećih izvoznika ovog voća, čemu značajno doprinose sve traženiji poljoprivredni poslovi i postepeno okretanje i vraćanje ljudi prirodi i njihovoj želji za ubiranjem plodova svog rada.

Srpska malina se distribuira širom sveta, a sve najvažnije detalje o ovoj biljki i njenom značaju, kao i tome kako je malinarstvo u Srbiji postalo biznis, pročitajte u narednim redovima.

Maline u Srbiji - srpski brend vrhunskog kvaliteta

Kao što smo već napomenuli, maline su pre skoro vek i po počele da se uzgajaju u Srbiji, a prva malinarska područja koja su se formirala bila su na teritoriji Valjeva i Čačka, gde se malina prvobitno proizvodila samo za potrebe lokalnog tržišta. 

Na području Valjeva, gajenje malina je prvo počelo u selima Bukovice i Zlatarić, a plod maline se prevashodno koristio za pravljenje slatkog i sokova. Vodeća sorta malina u ovom kraju u tom periodu bila je valjevska malina tzv. marlboro, da bi vremenom ova vrsta zamenjena drugim, kao što su moling promis i moling eksploit, a krajem 20. i početkom 21. veka vodeća sorta postala je vilamet.

Na teritoriji Čačka, uzgoj malina je prvobitno započet na severnim padinama planine Jelice. Vodeća sorta malina u prvom periodu bila je jelička malina, da bi je kasnije zamenila valjevska, a potom moling promis i moling eksploit. Kao i u Valjevu, ali i u drugim delovima Srbije, krajem 20. veka, vodeća sorta maline postala je vilamet. 

U drugoj polovini 20. veka, Institut za voćarstvo u Čačku doprineo je uvođenju novih i kvalitenih sorti maline u Srbiji. Stručnjaci iz ovog instituta su stvorili tri potpuno nove sorte crvene maline:

• gradinu

• krupnu dvorodnu

• podgorinu

Malinarstvo u Srbiji - glavni malinarski krajevi u našoj zemlji

Vodeći malinarski krajevi u Srbiji i mesta odakle srpska malina, nakon što se završi berba malina,  kreće svoj put širom planete su:

• Valjevski okrug - Podgorina i Pocerina;

• Šabački okrug - Krupanj, Loznica i Bajina Bašta;

• Kosjerićki okrug - pravac Povlen – Varda;

• Požeški okrug - okolina Požege;

• Ariljski okrug - celokupna okolina Arilja;

• Ivanjički okrug - Ivanjica, Kaona, Kotraža i Guča;

• Čačanski okrug - Čačak i Kablar sa okolinom;

• Kraljevački okrug - Kraljevo i Dragačevo sa okolinom;

• Leskovači okrug - brdsko-planinski kraj.

Uzgoj malina u Srbiji - gde uspevaju i kako se gaje maline

U Srbiji plemenite sorte maline najbolje uspevaju na području koje se nalazi od 400 do 800 metara nadmorske visine. Malina, s obzirom na to da je višegodišnja biljka, ostaje na jednom mestu više od 10 godina te je iz tog razloga veoma važno da se izabere pogodno mesto gde će se obaviti sađenje maline. 

Kada je u pitanju uzgoj malina, ovo voće se najbolje gaji na mestu koje je blago nagnuto, koje je dobro osvetljeno i koje nije izloženo jakim vetrovima. Na ravnom tlu sadnja maline se vrši izdizanjem na leje.

Mesto za sadnju malina se bira i na osnovu mogućnosti navodnjavanja zasada, a pogotovo u onim nižim predelima gde ima manje padavina, s obzirom na to da zasadi maline traže vlagu.

Takođe, preporuka je da mesto za podizanje novog malinjaka bude dovoljno udaljeno od ostalih malinjaka koji se nalaze u kraju, pre svega zbog opasnosti od širenja bolesti iz zaraženih zasada.

Proizvodnja maline u Srbiji  

U Srbiji je na početku 21. veka najzastupljenija sorta maline vilamet, sa oko 90 odsto udela. Ova sorta maline, koja je veoma cenjena u svetu, se gaji u gotovo svim okruzima koji su poznati po malinjacima, te i ne čudi zbog čega vlada tolika potražnja za ovim srpskim proizvodom.

Ariljski rasadnik malina je u svetu sinonim kvaliteta, te možemo reći da je ovde svetska prestonica maline sa najvećom hladnjačom na svetu, najvećom koncentracijom zasada, najvećim prinosima, najboljim kvalitetom i posebnom kulturom njenog uzgoja.

Godišnja proizvodnja maline u Srbiji varira od godine do godine (prosek je oko 100.000 tona), s obzirom na to da se mora obratiti pažnja i na vremenske uslove, koji znatno mogu da utiču na rod i prinos maline.  

Izvoz maline - malina kao srpski brend

Iako je Srbija vodeća zemlja kada je u pitanju izvoz smrznute maline, činjenica je da se ne koristi pun potencijal, te da postoje uslovi za mnogo veču proizvodnju, a samim tim i za izvoz ovog srpskog blaga. Srbija se na svetskom tržitu najviše “bori” sa drugim jakim proizvođačima ovog voća, kao što su Poljska i Čile.

Godišnja vrednost izvoza zamrznute maline u periodu od 2010. do 2013. godine bila je oko 240 miliona dolara, odnosno oko 85.000 tona izvezenih malina godišnje. Izvoz 2014. i 2016. godine je bio oko 277 miliona dolara (oko 100.000 tona), a rekordnih 309 miliona dolara vredan izvoz naša zemlja je dostigla u 2015. godini, kada je širom sveta poslato skoro 130.000 tona maline.

Procene stručnjaka kažu da Srbija ima potencijala da godišnje proizvede između 110.000 i 120.000 tona maline na 11.000 hektara pod zasadom, ako se uzme da je prosečni prinos od 10 do 11 tona po hektaru zasada maline. 

Zahvaljujući izuzetno plodnom tlu i činjenici da naša klima itekako poguduje za uzgoj maline, već decenijama se Srbija nalazi među vodećim zemljama po proizvodnji i izvozu ovog “crvenog zlata”. Osim toga, kada dođe na red berba malina, mnogi ljudi imaju priliku da zarade novac, a sve aktuelne ponude i oglase u vezi poljoprivrednih poslova možete pronaći na MojTrg - platformi za oglašavanje.