s
srdjan
Offline
na Mojtrg od 2024
Objavljeno:
maj 21 2013
01:32
Sadnica jagode alba
Din
prodajem sadnice jagoda alba visokog kvaliteta oko pripreme zemljista i sadnje kao i cene javite se na tel 063294394
takodje prodajem proizvedene sadnice u casi
O jagodi
Jagoda ima žiličast korenov sistem koji se razvija po površinskom sloju zemljišta do dubine od 30 cm. Za dobre prinose i visok kvalitet plodova traži duboku, plodnu i rastresitu zemlju, dobru negu, đubrenje i prihranjivanje i dovoljno zemljišne vlage. Traži dosta humusa. Ne može uspevati na podvodnim zemljištima. Osetljiva je na golomrazicu.
Najpoznatije štetočine jagode su: Jagodin pregalj, jagodin cvetojed, jagodina bela vaš, jagodin surlaš, buvać, rutava buba, crveni pauk, lisne vaši, nematode, žičnjaci i tako dalje.
Bolesti jagode su: Siva pegavost lišća, pepelnica, plamenjača, virusne bolesti, trulež plodova, i tako dalje.
Jagoda se pored klasičnog načina na otvorenom gaji pomoću crne folije ili tunelima od folije. Oba sistema gajenja pomoću folije omogućavaju ranije sazrevanje jagode i to za 15-20 dana ranije od jagode na klasičnom zasadu na otvorenom prosoru, što donosi veću dobit.
Jagoda se razmnožava živićima koji moraju obavezno biti bezvirusni. Pri zasnivanju zasada živićima jedorodnih sorti jagode razmak između redova iznosi 0.8m, a rastojanje između živića u redu je 0.2m ( pet živića na metar dužine ), što iznosi oko 62.500 komada po ha. Za nešto manji razmak pri sađenju i to: 0.7 x 0.2 potrebno je 76.857 komada živića po jednom ha. Pri zasnivanju zasada višerodnih ili stalnorađajućim sortama jagode, razmak pri sađenju je nešto više i iznosi 0.8 do 1m x 0.5m.
takodje prodajem proizvedene sadnice u casi
O jagodi
Jagoda ima žiličast korenov sistem koji se razvija po površinskom sloju zemljišta do dubine od 30 cm. Za dobre prinose i visok kvalitet plodova traži duboku, plodnu i rastresitu zemlju, dobru negu, đubrenje i prihranjivanje i dovoljno zemljišne vlage. Traži dosta humusa. Ne može uspevati na podvodnim zemljištima. Osetljiva je na golomrazicu.
Najpoznatije štetočine jagode su: Jagodin pregalj, jagodin cvetojed, jagodina bela vaš, jagodin surlaš, buvać, rutava buba, crveni pauk, lisne vaši, nematode, žičnjaci i tako dalje.
Bolesti jagode su: Siva pegavost lišća, pepelnica, plamenjača, virusne bolesti, trulež plodova, i tako dalje.
Jagoda se pored klasičnog načina na otvorenom gaji pomoću crne folije ili tunelima od folije. Oba sistema gajenja pomoću folije omogućavaju ranije sazrevanje jagode i to za 15-20 dana ranije od jagode na klasičnom zasadu na otvorenom prosoru, što donosi veću dobit.
Jagoda se razmnožava živićima koji moraju obavezno biti bezvirusni. Pri zasnivanju zasada živićima jedorodnih sorti jagode razmak između redova iznosi 0.8m, a rastojanje između živića u redu je 0.2m ( pet živića na metar dužine ), što iznosi oko 62.500 komada po ha. Za nešto manji razmak pri sađenju i to: 0.7 x 0.2 potrebno je 76.857 komada živića po jednom ha. Pri zasnivanju zasada višerodnih ili stalnorađajućim sortama jagode, razmak pri sađenju je nešto više i iznosi 0.8 do 1m x 0.5m.