Da biste mogli da pravite oglase, izaberite i platite pretplatu koja vam odgovara. Takođe možete pogledati ovde "Korisničke postavke" i promenite način plaćanja.
TRI PRIČE O LJUBAVI I SMRTI 700.00 рсд Jukio Mišima Najomiljenije priče najprevođenijeg japanskog pisca Jukio Mišima je u Japanu još u mladosti stekao treman “živog klasika”. Bio je prvi pisac iz te zemlje koji je, posle Drugog svetskog rata, bio priznat i u Japanu i u inostranstvu. U njegovom predsoblju neprekidno su čekali kuriri izdavačkih kuća, novena i časopisa, da u redakcije odnesu listove papira koje je danonoćno ispisivao. Dok je bio živ, njegovo ime je neprekidno stajalo na spisku nominacija za Nobelovu nagradu za književnost. Pripovetke “Ljubav sveštenika iz hrama Šiga”, “Patriotizam” i “Jaja” bile su sastavni deo antologija njegovih pripovedaka za Mišiminog života, a po jednoj od njih, “Patriotizam”, snimljen je i film u kome je Mišima igrao glavnu uilogu. Jukio Mišima (1925-1970) – Pravo ime Kimitake Hiraoka. Rodio se u građanskoj porodici, diplomirao je na Carskom univerzitetu u Tokiju, na kome su mogli da studiraju samo đaci iz plemićskih porodica. Prve literarne radove objavio je u 12. godini u školskom književnom časopisu, postao vrlo brzo glavni urednik, a u 16. godini 1941. u poznatom časopisu “Bungei bunka” objavljena mu je novella “Šuma u punom cvetu”, potpisana pseudonimom Jukio Mišima. Ista novela objavljena je kao knjiga 1944. a on je nastavio da piše posle završetka rata, zapažen kao nada novih japanskih književnih krugova. Prvi roman “Lopovi” objavio je 1948, sa predgovorom svog mentora Jasunarija Kavabate. Književnu slavu stekao je romanom “Ispovesti maske” 1949, a do kraja svog kratkog života napisao je 40 romana, 18 pozorišnih drama, po 20 tomova kratkih priča i eseja, postavši jednako cenjen u inostranstvu i kod kuće, najprevođeniji japanski pisac u istoriji i decenijama kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Ubio se harakirijem 25. novembra 1970. posle neuspelog puča sa grupom studenata od kojih je stvorio svoju privatnu gardu. Njegovo samoubistvo tumači se kao herostratski čin čoveka razočaranog latentnim homoseksualizmom i time što mu je Nobelovu nagradu za književnost “preoteo” Jasunari Kavabata. Glavna dela: “Šum valova”, “Zlatni paviljon”, “Mornar koji je izneverio more”, tetralogija “More plodnosti” i novella “Patriotizam”.
Naš sajt koristi kolačiće. Klikom na "Slažem se" ili nastavkom korišćenja sajta slažete se za upotrebom kolačića. Ukoliko se ne slažete, možete promeniti podešavanja u vašem pretraživaču.
