K
Kombuha Mladen
Offline
na Mojtrg od 2024
Objavljeno:
jun 24 2017
01:09
Cajna Gljiva Kombuha
Din
Nabavite svoju kombuha kulturu jos danas! Sa jednom kulturom mozete praviti kombuhe koliko god vam je potrebno za celu porodicu. Za dodatne informacije slobodno me kontaktirajte. Uz kombuhu dobijate i detaljno uputstvo za upotrebu.
Čajna gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom čajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Čajnu gljivu zapravo čini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sirćetnog vrenja. Kvasci iz šećera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sirćetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogućuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja učestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog područja u kome se čajna gljiva gaji.
Sposobna je da iz malog broja komponenata stvori obilje različitih nutritivnih i farmakološki korisnih supstanci. To su: glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlečna, glukonska, i glukoronska kiselina, voćne kiselin (vinska, oksalna, limunska, sirćetna, malonska), neki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini i neki antibiotici. Zbog ovakve sposobnosti kulture kombuhe, ne iznenađuje njen naziv čudesna gljiva i svrstava se u grupu gljiva značajnih lekovitih karakteristika.
Čajna gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom čajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Čajnu gljivu zapravo čini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sirćetnog vrenja. Kvasci iz šećera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sirćetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogućuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja učestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog područja u kome se čajna gljiva gaji.
Sposobna je da iz malog broja komponenata stvori obilje različitih nutritivnih i farmakološki korisnih supstanci. To su: glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlečna, glukonska, i glukoronska kiselina, voćne kiselin (vinska, oksalna, limunska, sirćetna, malonska), neki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini i neki antibiotici. Zbog ovakve sposobnosti kulture kombuhe, ne iznenađuje njen naziv čudesna gljiva i svrstava se u grupu gljiva značajnih lekovitih karakteristika.