Objavljeno: jul 26 2020 09:11

Tekstualni izraz Dž. Harisona, Milica Arambašić

Din

Objavljeno: jul 26 09:11

Pregleda: 13

Tip oglasa:Prodaje se Oglašivač: Fizičko lice Lokacija:Mladenovac, Beograd

Na početku ove knjige, bavila sam se studijama kulture koje su omogućile da se popularna kultura proučava na zapadnim fakultetima. Mapirala sam kako su različite škole kritikovale ili razvile pozitivni odnos prema popularnoj kulturi, naročito muzici. Pored Birmingemske škole, posebno sam obradila Frankfurtsku školu i njenu kritiku masovne kulture, u okviru koje je posebno zanimljiv Valter Benjamin i njegov pojam aure. Aura bi predstavljala nematerijalni deo svakog originalnog umetničkog dela koja se reprodukovanjem gubi. Ipak, Benjamin je u reprodukciji video potencijal koji je omogućavao različitim ljudima, različitih identiteta i statusa da vide i dožive neko delo koje im je nedostižno. Vek kasnije, Boris Grojs razvija termin snažna slika, smatrajući da originalna umetnička dela gube svoju originalnost tehničkom reprodukcijom, ali da dobijaju na snazi i slobodi ukoliko se izlažu u izlagačkim prostorima koja su pod nadzorom kustosa. Pozivala sam se na Grojsova zapažanja za razvijanje termina prenosno ja kojim sam nazvala svakog slušaoca/čitaoca koji reprodukuje pesmu iz popularne muzike. Termin imenuje i mehanizam kojim osoba reprodukuje poeziju u širem smislu (tekstove pesama iz popularne kulture) koristeći se prvobitnom ili nešto izmenjenijom melodijom. U radu sam koristila studije Dika Hebdidža o potkulturama i prikazala kako se omladinske potkulture prožimaju i nadovezuju jedna na drugu. Omladinsku supkulturu koja je pratila grupu Bitls nazvala sam bitls potkultura. Iako naziv ne deluje inovativno, smatram da je podesniji od onih uopštenijih kojim su se imenovale potkulture mladih 60-ih poput: hipi, mods, tedijevci. Bitlsi su prošli nekoliko faza stvaralaštva, a kada bismo njihove obožavateljke i obožavatelje svrstali samo pod jednu potkulturu, izgubili bismo određeni niz sagledavanja promena unutar i van grupe. Takođe, u radu sam izdvojila i najbitnije odlike 60-ih, pokušavajući da stvaralaštvo Bitlsa prikažem kao svojevrsni dokument o epohi u kojoj je stvoren fenomen bitlmanija. Ispitivala sam pojmove klasičnog, pozivajući
se na rad T. S. Eliota. Markirala sam zašto je nužno prevoditi poeziju
u užem i širem smislu. Osvrnula sam se na bitnost stvaranja hibridnih teorija,
donekle se vodeći mišlju Larsa Ekštajna da se u tumačenju stihova pesama iz
popularne kulture može i mora koristiti sve što bi moglo doprineti što upečatljivijoj,
ali i konciznijoj interpretaciji stihova u širem smislu.