Da li je i koliko zastupljena organska poljoprivreda u Srbiji

Poljoprivreda je jedna od najvažnijih privrednih grana u jednom društvu i kao takva njen osnovni cilj jeste uspostavljanje proizvodnje kvalitetne i zdrave hrane. Uprkos tome, česti su slučajevima u kojima prekomerna i neadekvatna upotreba sintetičkih sredstava u proizvodnji hrane, ugrožava njen kvalitet a samim tim i bezbednost i zdravlje ljudi i životinja.

Osim toga, veštačka đubriva i pesticidi nepovoljno utiču na prirodne cikluse neophodne za opstanak života na zemlji. Zato se kao najbolja moguća i jedina ispravna alternativa nameće organska proizvodnja hrane, tačnije organska poljoprivreda koja podrazumeva primenu isključivo prirodnih postupaka i supstanci, a istovremeno potpuno eliminiše upotrebu sintetičkih sredstava.

Poljoprivreda je jedna od vodećih grana privrede u našoj zemlji, pa iz tog razloga ne čudi što se aktivno potencira na što boljem korišćenju prirodnih resursa, a uz to ekonomski doprinos se ogleda i u velikom broju oglasa za poljoprivredne poslove, bilo da je reč o sezonskim ili regularnim poslovima. 

A o tome koliki je značaj organske poljoprivrede i kakva je situacija u Srbiji, pročitajte u nastavku teksta.

Šta je organska proizvodnja i koliki je njen značaj?

Organska proizvodnja predstavlja sistem uprvljanja poljoprivrednim gazdinstvima koji kombinuje najbolje ekološke standarde, očuvanje prirodnih resursa, visok nivo biološke različitosti i primenu najviših standarda koji se tiču dobrobiti biljaka i životinja. 

Metod proizvodnje organske hrane u potpunosti je prilagođen želji određenog potrošača da kupi proizvod za čiju proizvodnju su korišćeni samo prirodni postupci i sastojci. Za proizvodnju organskih proizvoda karakteristično je racionalno korišćenje prirodnih resursa, kao i upotreba obnovljivih izvora energije. 

Za razliku od konvencionalne poljoprivredne proizvodnje, organska proizvodnja hrane se zasniva na biološkoj ravnoteži sistema koji podrazumeva zemljište, biljke, životinje i na kraju krajnjeg potrošača - čoveka. Na taj način čuva se zdravlje ljudi, ali i ostalog živog sveta i omogućava se pravilno funkcionisanje ciklusa u prirodi. 

Proizvodnja organske hrane - dobrobit za biljke i životinje

Organska poljoprivreda podrazumeva striktno obraćanje pažnje na životinje i njihove uslove života. Prvenstveno, treba im obezbediti uslove za rast i razvoj koji su u skladu sa njihovim prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje fizioloških potreba životinja i stvaranje uslova koji omogućavaju adekvatno ispoljavanje njihovih prirodnih funkcija i ponašanja.

Organska gazdinstva prednost daju domaćim rasama, koje su adaptirane na lokalne uslove i otporne na lokalne bolesti. Takođe, broj životinja na jednom gazdinstvu propisan je u skladu sa površinom zemljišta koje je na raspolaganju. 

Kada je reč o biljkama, organska proizvodnja hrane podrazumeva potpuno izbacivanje iz upotrebe insekticida, pesticida, fungicida, veštačkih đubriva, hormona, antibiotika i drugih veštačkih đubriva koji mogu sadržati radioaktivne materije, izuzetno štetne po zdravlje ljudi koji ih konzumiraju. 

Proizvodnja organske hrane u Srbiji - domaći organski proizvodi 

Organska proizvodnja u Srbiji je poslednjih godina sve popularnija i zastupljenija. Osim toga, zahvaljujući brojnim potencijalima koje ima naša zemlja, a koji se odnose na plodno zemljište koje nije kontaminirano i zagađeno štetnim materijama, organska poljoprivreda u Srbiji ima veliki ekonomski značaj i može doprineti značajnom razvoju ruralnih područja.

U našoj zemlji primena metoda organske proizvodnje je započela u južnoj Srbiji, u okolini Blaca, krajem devete decenije 20. veka. Zahvaljujući poslovnoj inicijativi jedne kompanije uspostavljena je organska proizvodnja voća i izvoz prvog kontigenta. 

U godinama nakon toga usledio je veliki broj kampanja nevladinog sektora za uspostavljanje organske proizvodnje u Srbiji kao primarne, kao i osnivanje organizacija čiji je osnovni cilj bio, a i danas je, podsticanje poljoprivrednika na ovakav vid proizvodnje hrane.

Koliko je zastupljena organska poljoprivreda u Srbiji danas

Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede iz 2017. godine, organska proizvodnja hrane u Srbiji se odvijala na ukupnoj površini od oko 13.400 hektara. Obradive površine koje su uključene u organsku proizvodnju iznosile su nešto više od 11.800 hektara.

Navedene površine podrazumevaju sve livade i pašnjake, dok sve one površine koje se koriste za sakupljanje pečuraka, lekovitog bilja i bobičastog voća nisu obuhvaćene. Ipak, učešće površina koje su pod organskom proizvodnjom u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu iznosi svega 0.4 odsto.

U Vojvodini je najviše zastupljena organska proizvodnja, bilo da je u pitanju organsko meso, organska proizvodnja u plastenicima ili neki drugi vid pomoću kojeg se dobija zdrava hrana. 

Posle Vojvodine, učešće u površinama na kojima se stvara organska hrana u Srbiji imaju i regioni južne i istočne Srbije, Šumadije, ali i Beograda. 

Organska proizvodnja povrća u Srbiji

Srbija je zemlja čija ukupna obradiva površina iznosi 44% ukupne teritorije. To samo po sebi ističe veliki potencijal za organsko povrtarstvo. U Vojvodini je najzastupljenija organska proizvodnja u plastenicima, a najčešće se uzgajaju povrtarske kulture kao što su paradajz, krompir, krastavac, tikvice, paprika, boranija, grašak, kupus, blitva, zelje, rotkvice… 

Organska proizvodnja voća u Srbiji

Srbija ima odlične ekološke, klimatske i tehničke uslove za kultivaciju različitih biljaka, a organsko voće i povrće su izuzetno traženi, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evropske unije, pa je izvoz ovih kultura jedna od odličnih prilika za zaradu.

Organska proizvodnja voća u Srbiji se pre svega ogleda u tradicionalnoj proizvodnji srpske maline, koja je nadaleko poznata u svetu, a sve više se organska gazdinstva u Srbiji okreću uzgajanju i drugog bobičastog voća, šljiva, višanja, jabuka i krušaka. 

Organsko meso - organska hrana u Srbiji

Proizvodnja zdrave hrane ne podrazumeva samo biljne kulture, već značajnu ulogu u organskoj poljoprivredi kao takvoj ima i organsko meso. Stočarstvo bazirano na isključivo prirodnim resursima i uslovima je kod nas i dalje nerazvijeno, iako se poslednjih godina beleži trend rasta. 

U ukupnoj organskoj stočarskoj proizvodnji najzastupljenija je sitna i krupna stoka sa manje od 72 % učešća, živina sa oko 10% i pčelinja društva sa nešto više od 18%. Organski proizvodi koji se dobijaju od ovih životinja, najčešće se koriste za izvoz. 

Zanimljiv je podatak da se svega 1% organske hrane proizvedene u Srbiji proda na našem tržištu, a ostatak se izvozi. Najveći procenat izvoza imaju malina, višnja, jabuka i borovnica, a najveći potrošači su zemlje EU - Nemačka, Francusa, Italija i Velika Britanija. 

Srbija uspešno izvozi i organsko meso i to najviše u zemlje regiona, a utisak je da potencijal koji ima organska proizvodnja u Srbiji nije dovoljno iskorišćen i da bi plasman organskih proizvoda  na inostrano tržište mogao biti umnogome veći. 

Ukoliko ste zainteresovani za poljoprivredne poslove ili želite da oglasite poljoprivredne mašine ili zemljište, pravo mesto za Vas jeste Moj Trg - vodeća platforma za trgovinu u Srbiji.