Najplodnija zemlja u Srbiji: gde se nalazi plodno poljoprivredno zemljište?

Zemlja, i to ona plodna, bogata oranica je jedino pravo blago jedne zemlje koje hrani i čoveka, porodicu a zatim i ceo državni sistem. Koliko je Srbija bogata resursom kao što je obradiva zemlja govori podatak da se samo u državnom vlaštvu nalazi više od 800.000 hektara oranice.

Gde je u celom tom sistemu poljoprivrednik, u kakvom je stanju najplodnije poljoprivredno zemljište u Srbiji i gde se to nalazi oranica kojoj se toliko dičimo i šta je izdvaja od drugih tipova zemljišta, odgovoriće nam sledeći pasusi.

Tipovi poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

Plodno zemljište nastaje dugotrajnim procesima raspadanja matične geološke podloge, zahvaljujući različitim klimatskim uslovima i složenim mikroorganizmima (gljive, biljke…), minerala i humifikacije - izdvajanja organske materije.

 

Zemljišni pokrivač Srbije nije velik po površini, ali je veoma značajan zbog velikog broja jedinica koje su uticale na njegov razvoj i učinile ga veoma plodnim, što je pomoglo pri opstanaku i razvoju samog naroda kroz istoriju.

 

Na prostoru naše zemlje razlikujemo nekoliko vrsta veoma razvijenog zemjišta, poput: rendzina, rankera, černozema (crnice), crvenice, smonica, gajnjača, podzola, pseudogleja, močvarnog i slanog zemljišta.

 

U ovom tekstu ćemo se baviti najplodnijim tipovima, njihovom rasprostranjenošću i vrstama koristi koje domaći poljoprivrednici imaju od tog fenomena zvanog - najplodnija srpska zemlja.

Redzine - plodni jugozapad Srbije

Kako je pola zemlje (ili velika većina) prekrivena brdsko-planinskim delom reljefa, ta oblast se podrazumeva da je nastala na matičnim stenama kojima dominira krečnjak. Ova podneblja su vodopropustljiva i umereno bogata humusom.

 

Predeli Srbije koji se karakterišu ovim tipom zemljišta su mahom na jugozapadu zemlje, na Starom Vlahu, u Raškoj i na Metohiji.

Rankeri - planinske šume, pašnjaci i oranice

Neštko slično redzinama su i rankeri, s tim što se rankeri izdvajaju po nešto većoj količini silikatni stena. Ovo su zemljišta razvijenih planinskih predela, na kojima je zastupljena mešovita vegetacija četinarskih, listopadnih šuma i pašnjaka. 

 

Najzastupljeniji su na Zlatiboru, Kopaoniku, Goliji i Rudniku i uglavnom se koriste kao pašnjaci i livade, a manje površine služe kao oranice za proizvodnju krompira, ječma, raži i zobi.

Černozem - najplodnija zemlja u Srbiji

Ako ste se pitali koja je najplodnija zemlja u Srbiji, i ujedno i najbolje zemljište u Srbiji koje bi se moglo zamisliti, to je upravo crnica, ili černozem. 

 

Ona nastaje isključivo u uslovima umerene do suve kontinentalne klime i može se definisati kao zemljište stepskog područja. U uslovima navodnjavanja, postižu se visoki i stabilni prinosi gajenih biljaka.

 

Na više od milion hektara plodne crnice prostire se Vojvodina, dok je u ostalim delovima Srbije ima na potezu oko Mačve, Stiga i Braničeva - oko 200.000 hektara.

 

Panonski basen je inače karakterističan kao mesto gde se nalazi najplodnije zemljište u Srbiji, a najrasprostranjeniji je u Vojvodini, Mačvi i jednom delu Stiga. Pogodan je za uzgoj žitarica, šećerne repe, suncokreta i drugih kultura. 

 

Osim što je tlo karakteristično bogato humusom, njegovoj plodnosti doprinosi i sam tip tla - aluvijalno zemljšte rečnih dolina.

Gajnjače - drugi tip najplodnijeg zemljišta

Još jedan tip obradivih površina gde se nalazi najplodinije zemljište u Srbiji su i gajnjače - dobro ocedna i topla područja, koja se karakterišu i velikim procentom crnice u sebi, a od stepena razvoja zavisi hoće li u zemljištu dominirati pojava jona Ca i Mg.

 

Njihov glavni sastojak su pesak, glina, humus i gvožđe. Boja im se menja zavisno od količine sastojaka, ako ima više gvožđa rumenkaste je boje a ako ima više humusa tamnije je obojena.

 

Primarni tip vegetacije na gajnjačama su hrastove šume (kitnjaka, sladuna i cera), mada su gajnjače pogodne i za ratarsku, povrtarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju. 

 

Dobre su za gajenje voćaka naročito šljiva, krušaka i nekih sorti jabuka naročito u brdskim predelima pa u tom pravcu treba i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju. Nalaze se na niskim planinam Južnog oboda Panonskog basena i stranama kotlina u slivu Južne Morave.

Vojvođanske oranice - najvrednija i najplodnija zemlja u Srbiji?

Cena po kojoj se najplodnija srpska zemlja izdaje/prodaje, od 2016. je u nekim regionima porasla i do 20 odsto, a ovaj rast zabeležen je u mnogim okruzima Vojvodine, ali ne i u Šumadiji i južnoj i istočnoj Srbiji gde vrednost hektara na tržištu stagnira, pa čak i opada.

 

Plodne oranice u okolini Novog Sada, tačnije u Južnobačkom okrugu, i dalje su najskuplje i uglavnom je do njih teško doći, međutim, kakva je situacija sa kvalitetom zemljišta sada i pre, na primer, deset godina?

Nivo humusa drastično je opao

Ako želimo da proverimo stanje sa kvalitetom zemljišta, ne moramo ići po nekoliko decenija u prošlost. Prenešto manje od jedne decenije, najplodnije poljoprivredno zemljište u Srbiji je imalo više od 5% humusa u sebi.

 

Međutim,  od početka “zelene revolucije”, to zemljište se prilično promenilo i to zbog - nedostatka organskog đubriva. Na scenu su stupila mineralna đubriva pa je protok prirodnog kretanja organskih materija u prirodi (u ovom slučaju zemljištu) na silu zaustavljen. 

 

To je u današnje vreme dovelo crnicu pred samu ivicu opstanka - nivo organske materije u zemljištu je drastično smanjen. Samo jedan procenat vojvođanskih oranica ima sadržaj humusa koji je veći od 5 posto, dok se pre samo 10 godina, čak tri četvrtine Vojvodine moglo pohvaliti i većim procentom od 5.

 

Na neke od faktora je nemoguće uticati, kao što su oni prirodnog karaktera poput: kišovitosti i salinizacije, međutim, ti negatvni prirodni procesi su samo urzani negativnim uticajem čoveka na okolinu i upotrebu samog zemljišta.

Način obrade poljoprivrednog zemljišta koji pogoduju humusu

Kako je situacija sve nepovoljnija, na planu očuvanja plodnih oranica iz koji humus, polako ali sigurno, nestaje, različiti poljoprivredni instituti savetuju nekoliko načina na koje se budućom obradom zemljišta može uticati na očuvanje blagorodne, organske materije u zemljištu.

Primena organskog đubriva

Organsko đubriivo je usko povezano sa stočnim fondom na nekom podneblju. Ako nemamo dovoljno (različite) stoke - neće biti ni stajnjaka. Osnovno rešenje bi bilo da se prvo politikom države poveća stočni fond, ali je i za to potrebno vreme.

Alternativne metode koje zamenjuju stajnjak

Naučne institucije, kao i instituti za ratarstvo i povrtarstvo, već neko vreme pokušavaju da razviju projekte za primenu alternativnih materijala koji bi mogli da zamene stajnjak.

 

To su različiti organski materijali poput ostataka iz industrijske proizvodnje i komposti različitih, primarno organskih materijala. Ne treba spaljivati žetvene ostatke, treba ih zaoravati, i tako vršiti organsko đubrenje.

 

Još jedan način da se uspešno dođe do organskog đubriva je i sideracija, tj. zelenišno đubrenje. Tokom zelene vegetacije, proizvođač nema direktnu korist, jer nema prozvoda koji može da proda, ali indirektno može da napreduje - zaoravanjem biljne mase.

Vraćanje na izvorne principe obrade zemljišta

Najveći problem u upravljanju zemljištem u Srbiji jeste trajno uništavanje zemljišta. Njegova degradacija i kontaminacija. Zbog toga treba da smanjimo unos hemije i pređemo na alternativne vidove obrade i zaštite od bolesti i štetočina.

 

Redukovanom obradom postižu se bolji rezultati u očuvanju bioloških, hemijskih i fizičkih osobina zemljišta. Ono se čuva za buduće generacije, što je istovremeno i imperativ nove poljoprivredne prakse u Evropskoj uniji.

 

Tradicionalom obradom zemljišta, to jest plugom zemljište se uništava, što je i dokazano. Neke od glavnih pogodnosti oranja su podizanje prinosa za do 8%, kontrolisanje neželjenih korova i čuvanje vlage u zemljištu.

 

Međutim, upotreba pluga je glavni uzročnik erozije zemljišta, a vlaga ne samo da se ne očuvava već se i gubi. Oranje nije ni pogodno za svaki tip zemljišta, jer se time (kao i korišćenjem fosilni goriva) gubi njegova ispravnost.

 

Umesto plugova, u takvim uslovima se koriste teške tanjirače, kultivatori, gruberi, čizel plugovi, razrivači i podrivači. Njima se vraća poroznost zemljišta, vodo i vazduho propustljivost i smanjuje se sabijanje zemljišta (gaženjem).

 

Srbija je veoma bogata resursima, ali neobično je čudno da smo za samo nekoliko decenija uspeli da prokockamo neka od najvećih blaga kojima se naša zemlja dičila. Velike i plodne oranice ne samo da su privatizovane, već su i u velikoj opasnosti da svoj uzgoji potencial pripišu davnoj prošlosti.