Zašto se sve više ljudi odlučuje za život na selu?

Prema novijim podacima makro-ekonomskih analiza, izvan gradskih sredina živi 2.914.990 ljudi, što je više od 40% stanovnika naše zemlje. Međutim, Srbija se kao i sve zemlje sveta suočava sa nezadrživim migracijama ponajviše seoskog stanovništva, u urbane centre i veće gradove.

 

Visokom stepenu mortaliteta, a s tim u vezi i niskom natalitetu, lavini od odliva mozgova i migracija u inostranstvo kao da se ne nazire kraj, pa kada se pogleda celokupna situacija, neko bi rekao da je nemoguće zaustaviti osipanje sela, prigradskih i perifernih naselja.

 

Međutim, događa se nešto neobično!

 

Da li zbog načina na koji odrastamo, okruženi porodicom i nekim zdravijim vrednostima i pogledima na svet ili pak, usled premorenosti koju ljudi osećaju usled brzog i iscrpljujućeg načina života - zapaža se porast popularnosti seoskih sredina i povrtak ljudi na selo, naročito među porodicama, ali i strancima.

 

Zašto se ljudi odlučuju život na selu i šta sve nas tamo očekuje?

Mnogo su niže cene kuća i placeva

Sa emigracijom seoskog stanovništva, događa se to da cena placeva postane drastično niska. Nije neobično da cena kuće sa okućnicom i pomoćnim zgradama izađe u oglasima na prodaju od 5 ili 10 hiljada evra, a da cene ni ne premaše cifre od 30.000 evra. Među najpovoljnijim i najpopularnijim placevima izdvajaju se oni u okolini Smedereva, Avale, Kosmaja, ali i Medveđe i Jablanice.

 

Uzevši u obzir da cena stambenog kvadrata u Beogradu ili Novom Sadu prosečno bude oko 1200 evra - nije loša prilika urediti sebi život na selu i zvati se domaćinom velike kuće sa imanjem, pre nego podići stambeni kredit i rizikovati loše prilike u zemlji i ponovni gubitak stana koji smo otplaćivali i do dvadeset godina.

Hrana je zdrava a voda čista i sveža

Prelepa priroda koja daje najzdraviju hranu na svetu. To da i stranci znaju da cene zdrav život na selu, govori nam podatak da je sve više onih koji se iz Nemačke, Švedske ili Amerike doseljavaju na seoska imanja i tu odtpočinju svoju organsku sagu o uzgoju voća i povrća koje nije tretirano hemikalijama.

 

Mnogi se školuju i vraćaju u svoja rodna sela da bi primenili stečena znanja i unapredili uzgoj pšenice, proširili voćnjake i vinove loze ili obnovili farme svojih dedova i očeva u nadi da će i njihova deca postati kvalitetni ljudi, u koje su oni izrasli.

 

Povratak na selo u ljudima probudi prirodnu povezanost sa životinjama, zemljom i prirodom. Rodi se ekološka svest u njima i imaju posebnu vrstu psihičke stabilnosti. Naučili su da jedan grad može da im “potuče” maline ili uništi letinu. Zbog stalnog dodira sa zemljom i sa realnošću, nisu opterećeni iluzijom o nekoj imaginarnoj stvarnosti.

Vazduh je čist i pomaže kod zdravstvenih tegoba

Kada ste poslednji put bili zaista odmorni kada se ujutru probudite ili osećali opuštenost na kraju dana? Kada vodite život na selu, sasvim je normalno da ujutru ustanete čili i orni za rad, čak i posle napornog posla na njivi ili u štali. Iako deluje neverovatno, razlog tome je utemeljen i u nauci.

 

Utvrđeno je da svakodnevno izlaganje svežem vazduhu, prečišćenom prirodnim putem, usled postojanja šuma, trava i cveća utiče na krvni pritisak, otkucaje srca a samim tim i nivo stresa koji se tokom dana gomila u nama.

 

Organizam i imunitet sami uče da oslobađaju antihistamine i regulišu alergije na polen, prašinu, smog ili grinje kojima smo u gradovima izloženiji nego na selu ili perifernim delovima urbanih naselja. Povratak na selo se više puta uspešno pokazao kada je potrebno kontrolisati glavobolju, depresiju i nesanicu.

 

Priroda ima rešenje kako da se izborite sa lošom voljom, apatijom ili depresijom ako se okružite nekom od ovih biljaka. Sa naučne tačke gledišta, priroda ne samo da pročišćava vazduh od ugljen-dioksida, već uklanja i potencijalne kancerogene materije i formalndehide i emituje kisonik, naročito noću - kada nam pomaže da bolje spavamo i budemo manje uznemireni ujutru.

Manja sredina omogućava kvalitetnije detinjstvo

Niko ne tvrdi da su deca u gradovima nesrećna, ali smo svedoci toga da roditelji iz gradova imaju mnogo manje vremena za svoje potomke, usled pretrpanosti poslom. Deca su prepuštena dadiljama, koje iako se trude, ne mogu da zamene roditelje. Zatim telefonima, tabletima i drugim sredstvima koja njima koriste samo kao vid razonode i pokušaja smirivanja.

 

Vrtići i škole su skupe, a dece je mnogo i teško je kontrolisati kretanje deteta ili primetiti promene u ponašanju. Deci je potrebno mnogo više truda i prilagođavanja društvu što, iako uslovljava bolje socijalne veštine, može da bude “mač sa dve oštrice” i prečica do razvijanja teško kontrolisanih pinašanja.

Manje škole i manje đaka znači jednaku pažnju za sve

Iako je veoma loše što naša sela imaju deficit đaka, lepša strana je učenje u manjim grupama, gde se svakom detetu posvećuje jednaka pažnja i pažljivo prati jegov napredak u učenju. Pokazalo se da deca iz manjih sredina brže savladavaju gradivo i imaju zdraviji pogled na svet. 

 

Taj pogled na svet koji im porodica i škola usadi u ranom detinjstvu, može u velikoj meri da ukaže na put kojim će ići i merila kojima će se upravljati u daljem životu. Kada na vreme nauči šta je trud i zalaganje, umeće kasnije da ceni male stvari u životu.

Bliskost komšija i idila okupljanja u zajednice

Na selu možete očekivati pomoć komšije kako na slavi i veselju, tako i na zahtevnim, fizičkim poslovima u polju, kao što su mobe, berbe voća, povrća ili oranja. Iako kod nas postoji poslovična priča o komšijskoj svađi oko plota, koja završi na sudu i može da traje decenijama, najveći deo srpskih seljaka zna koliko je komšija važan.

 

Ljudi na selu su deo velike zajednice. Tokom poljoprivrednih radova, raštrkani su po njivama, ali se rado okupljaju u lokalnoj kafani. To je berza svih lokalnih vesti. A uprkos uvreženom mišljenju da smo u selu odsečeni od sveta, mnoga mesta u Srbiji imaju odličan internet signal, tako da u vaše selo možete doneti i svet, ali i u svet poneti svoje selo.

Šta treba dati selu da bi ono uzvratilo?

Mnogi koji se odluče na povrtak selu ili svojim korenima, kao i da brz i zagađen život metropola zamene zdravim navikama, obično nisu svesni toga da je za život na selu potrebno mnogo rada, ulaganja i odricanja. Na selu postoje svi uslovi za ispunjen i udoban život - ali kao i nasvakom drugom poslu - mora da se radi, a od tog rada, može i penzija da se zaradi.

Smer u kom ide privreda na selu je pre svega poljoprivredne, ratarske i stočarske prirode, ali je sve popularniji povratak na selo zarad ostvarivanja poslovnih planova vezanih za voćarstvo - sadnjom voćki za izvoz ili vinove loze uz koju kasnije niču vinarijice. 

Povratak na selo može biti stvar mogućnosti za život ili odrastanje, ponekad stvar izbora ali i nužde, međutim, kada bismo povukli paralelu i uporedili razlike između sela i grada, videli bismo da oba načina imaju svoje prendosti imane, ali da lepota i zdrav život, sasvim malo  naginje ka seoskoj idili.