Napravite Mojtrg nalog i dobijte 5.000 dinara!

Seno na polju po kiši

Da li je klima u Srbiji povoljna za poljoprivredu i zašto?

Srbija je zemlja u kojoj je u dobroj meri zastupljena poljoprivreda, a i pored toga čini se da naša zemlja ne koristi u potpunosti svoj poljoprivredni potencijal. Najrazvijenije grane poljoprivrede u Srbiji su stočarstvo (43 odsto) i ratarstvo (42 odsto), zatim sledi voćarstvo i vinogradarstvo (12 odsto), a ostale kulture zastupljene su sa tri odsto.

Veoma veliki uticaj i značaj za razvoj poljoprivrede na nekom području, pored kvaliteta zemljišta ima i klima. Prosečna temperatura i padavine su jedni od osnovnih faktora da se biljne kulture adekvatno razviju i daju željene prinose. 

U nastavku teksta pročitajte kakva je klima u Srbiji i na koji način je poljoprivreda u Srbiji pod uticajem takve klime. 

Osnovne karakteristike koje ima klima u Srbiji

Klima u Srbiji je umereno-kontinentalna, sa stepskim osobinama na severu u Vojvodini i istoku u Negotinskoj krajini. Na zaravnjenim delovima u jugozapadnoj Srbiji i na najvišim planinama klima ima planinske karakteristike, sa kratkim svežim letima i dugim oštrim zimama.

Prosečna temperatura u toku godine iznosi između 11 i 12 stepeni Celzijusa. Prosečna temperatura u januaru je od minus 1 do plus 1 stepen, a u junu od 22 do 23 stepena Celzijusa. Prosečna godišnja količina padavina iznosi od 600 do 800 milimetara u ravničarskim predelima, a u planinskim od 800 do 1.200 milimetara.

Zahvaljujući ovakvoj klimi, ova grana industrije u našoj zemlji ima odlične predispozicije, pa i ne čudi zbog čega su poslovi u poljoprivredi generalno veoma traženi i predstavljaju odličan vid zarade. 

Klima u Vojvodini

Klima u najvećoj ravnici u Srbiji - Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, je umereno kontinentalna, sa toplim letima, hladnim zimama a proleće i jesen traju kratko. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 11 stepeni Celzijusa, u julu mesecu 21,4 stepeni Celzijusa, a u januaru minus 1,3 stepeni Celzijusa.

Ovakva klima Vojvodine je izuzetno pogodna za poljoprivredu, čemu svedoči veliko bogatstvo kvalitetnog obradivog zemljišta, koje zahvata 84 % njene površine. Ipak, prirodna plodnost vojvođanske ravnice poboljšana je mrežom kanala za navodnjavanje, tako da je od 1,78 miliona hektara obradive zemlje oko 0,5 miliona drenirano. Oko 70 % prinosa sa ovih polja otpada na žitarice, 20 % na industrijsko bilje, a 10 % na ostale kulture.

Klima u Pomoravlju

U klimatskom pogledu regija Pomoravlja pokazuje prelazne oblike između stepsko kontinentalne klime nizije i umerenokontinentalne klime južnog oboda. Srednja januarska temperatura iznosi minus 0.6 stepeni C, a srednja julska temperatura 21,7 stepeni C. Godišnje padne u proseku oko 610 mm padavina.

Pomoravlje je prevaskohodno ratarsko-stočarski kraj sa razvijenim voćarstvom, rudarstvom i novijom industrijom. Dolina oko reke je povrtarska zona, a pobrđe više voćarsko područje. Kukuruz i pšenica odlično uspevaju u dolini Velike Morave. U ovom kraju mnogo se gaji povrće, posebno pasulj i kupus, a zatim i industrijsko bilje (najviše šećerna repa i suncokret). 

Stočarstvo u Velikom Pomoravlju je vrlo dobro razvijeno, a govedarstvo i svinjogojstvo su najjače stočarske grane. Velika proizvodnja kukuruza veoma pogoduje svinjogojstvu, a stočna repa i trava gajenju goveda. Nekada guste šume pomoravlja ustupile su mesto njivama pod žitima, vinogradima na brežuljcima i prostranim voćnjacima.

Poljoprivreda u Srbiji i delovi pod poljoprivrednim zemljištem

Prema poslednjim rezultatima Popisa poljoprivrede 2012. godine, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije iznosi 3.861.477 hektara, a naša zemlja ima 631.552 poljoprivredna gazdinstva. Ukupna površina zemljišta pod šumom u Republici Srbiji iznosi 2.252.400 hektara.

Povoljni prirodni i klimatski uslovi znatno pospešuju razvoj poljoprivrede i prinose na zemljištu pod različitim biljnim kulturama. Ravničarski regioni Vojvodine, Kosova i Metohije, Pomoravlja, Posavine, Tamnave, Kruševačkog i Leskovačkog okruga pogodni su za mehanizovanu ratarsku i povrtarsku proizvodnju.

Brdoviti i brežuljkasti predeli povoljni su za razvoj voćarske, vinogradarske i stočarske proizvodnje. Od voćnih vrsta najzastupljenija je proizvodnja maline, najviše u zapadnoj Srbiji, zatim slede šljiva i jabuka. Brdsko-planinska područja Zlatibora, Rudnika, Stare planine, Kopaonika i Šar-planine su pogodna za razvoj ovčarstva, govedarstva i šumarstva. 

Da li je klima u Srbiji povoljna za razvoj poljoprivrede?

Koje proizvode najviše iznedri poljoprivreda u Srbiji?

Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove (zemljište i klimu) za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju (i biljnu i stočarsku), ali i veoma iskusne proizvođače, stručnjake i naučne radnike, kao i u svetu priznate selekcije brojnih biljnih kultura.  

Najvažniji poljoprivredni proizvodi Srbije su kukuruz, pšenica (brašno), suncokret (ulje i sačma), šećerna repa (šećer), soja (ulje i proteinski proizvodi), krompir, maline, jabuke, šljive, višnje, grožđe, svinjsko, goveđe i živinsko meso, kao i mleko.

Polje suncokreta

Uticaj koji imaju klimatske promene na poljoprivredu

I pre nego što su bili suočeni sa naučnim saznanjima o promenama klime, poljoprivrednici su se na razne načine prilagođavali ćudima vremena i kako-tako uspevali da se izbore sa svim nepredvidivim okolnostima. Neki od načina za pospešivanje poljoprivredne proizvodnje kada su neadekvatni klimatski uslovi su navodnjavanje, korišćenje otpornijeg semena i određene agrotehničke mere. 

Ovi načini su i danas, kad srpski klimatolozi i agronomi strahuju da bi ekonomske štete od promene klime mogle biti značajne, “lekovi” koji najbolje deluju. Brojni stručnjaci se slažu da bi na našim prostorima navodnjavanje bilo pravo rešenje, s obzirom na to da se u državi trenutno navodnjava samo tri procenta obradivog zemljišta, a zapravo je skoro 75% pogodno za navodnjavanje.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine navodi da domaća poljoprivreda, kao i mnoge druge, pati od nedostatka regionalnog planiranja, stručnosti i tehnološke baze. U to se sada umešala i politika klimatskih odlučivanja. Dokumenti navode da modeli za period od 2031. do 2060. predviđaju da će uticaji klimatskih promena imati za posledicu pad poljoprivredne proizvodnje.

Kako poljoprivreda utiče na klimatske promene

Jasno je da poljoprivreda više od ostalih privrednih delatnosti trpi od nastupajućih klimatskih promena, ali ova grana industrije u jednakoj meri i doprinosi klimatskim promenama i to pre svega ispuštanjem gasova sa efektom staklene baste. 

U toku prethodnog veka gasovi od industrijske proizvodnje i ostalih ljudskih aktivnosti su doveli do porasta temperature u Evropi za oko 1 stepen Celzijusa, brže od prosečnog rasta temperature u svetu, što je već proizvelo sve češće ekstremne temperature, toplotne talase i poplave, čemu smo svedočili i u našoj zemlji.

Zato poljoprivredi predstoji proces smanjivanja njenog štetnog uticaja na klimatske promene kao i proces prilagođavanja promenjenim klimatskim uslovima. 

Jasno je da klima generalno ima izuzetno veliki uticaj na poljoprivredu, a isti slučaj je i u Srbiji. U našoj zemlji, zahvaljujući umerenoj kontinentalnoj klimi poljoprivreda ima potencijale za dobar uspeh, ali svakako pretnju u budućnosti predstavljaju sve izraženije klimatske promene. 

Na Moj Trg kupoprodajnoj platformi možete pronaći oglase za sve vidove usluga i mašina u poljoprivredi, kao i brojne druge oglase iz različitih oblasti koje uz svega nekoliko klikova možete brzo i lako pretražiti.

Ka vrhu