Šta je prirodni kapital, kako se deli i procenjuje?

Kako bismo uspešnije razumeli pojavu kao što je prirodni kapital, možemo se osloniti na naše znanje o tome šta su prirodni resursi - odnosno oni elementi koje nam priroda nesebično daje kako bismo uopšte opstali na planeti i elementi na kojima je zasnovano civilizovano društvo. Time se značenje reči prirodni resurs i prirodni kapital, donekle, izjednačavaju.

Obradivo tlo nam daje hranu, sirovine potrebne za zgrade i odeću takođe crpimo sa i iz zemlje, dišemo iznova i iznova obnavljan, čist vazduh i pijemo čistu vodu. Svi ti pojedinačni elementi iz prirode koji su stavljene u službu čoveka nazivaju se još i - prirodni kapital.

Prirodni kapital su zapravo prirodni resursi pretvoreni u proizvodne jedinice koje potom ulaze u proces infrastrukturne kapitalizacije. Prirodni kapital se tako posmatra kroz količinu obradivog zemljišta, pašnjaka, bašta, šuma, zaštićenog zemljišta i poluobnovljivih resursa kao što su nafta, prirodni gas, ugalj i rude - kojima treba barem 1000 godina da bi se obnovile.

Zakoni i uredbe koje štite prirodne resurse

Proteklih godina, naročito u zemljama evopske unije doneto je niz zakona kojima se zagovara prelazak na održivi razvoj, u pokušaju da se zaštite svi prirodni resursi na zemlji, kojih je sve manje. 

Očuvanje prirodnih resursa je glavni fokus pokreta kao što je prirodni kapitalizam, ekologizam ili ekološki pokret “Zeleni”. Očuvanje prirodnih resursa je i jedini način da se prirodni kapital održi u životu.

 

U zemljama koje su u razvoju, među kojima je i naša, uredbe i i direktive još uvek zamenjuju zakone, i o održivom razvoju se ne priča na nivou kakav je u većim, razvijenijim zemljama, iako se o pravim “krivcima” za trentno stanje može danima raspravljati.

Kako proceniti svet prirodnog kapitala?

Nafta, zemlja, ugalj, šume - sve su to neka vrsta bogatstva. Isto kao i fabrike, kuće, putevi. Međutim, studija koju je 2005. godine objavila Svetska banka, pokazala je da sve to čini samo 20% nacionalnog bogatstva kod bogatih, a čak 40% kod siromašnih zemalja.

Međutim, prirodni kapital nije samo količina obradivog zemljišta - placeva, njiva i farmi koje neko poseduje, zakupljuje ili prodaje. U njega se ubraja i proizvodni kapital, odnosno mašine za poljoprivredu kao što su traktori, freze, kombajni i dr., oprema i različite vrste infrastruktura (navodnjavanje, elektrifikacija) na posedu, kao i takozvani neopipljivi kapital - skup znanja i mera koje vlasnik primenjuje na svom posedu.

Prirodni resursi, odnosno prirodni kapital su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomska valorizacija treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani.

Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinačne količine, oni su osnov za predstojeći privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, a ponajviše Srbije. Svakako, postoji deo koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sačuvan za sadašnje i buduće generacije.

 

Prirodni resursi na zemlji obuhvataju dve velike grupe:

• Osnovni prirodni resursi na zemlji koji su neophodni za opstanak i razvoj života cele planete, su biološki sistemi zemlje, zemljište, podzemne i površinske vode, atmosfera, okeani i dr.

• Resursi koji se koriste za razvoj i napredak ljudske kulture i civilizacije, odnosno za obezbeđivanje prosperiteta ljudskog društva. Eksploatišu se i prerađuju u proizvodnim procesima, pri čemu se koriste materijali biološkog porekla: drvo, metali i nemetali, prirodni energetski resursi i dr. Tu ubrajamo i gore pomenuti proizvodni i neopipljivi kapital.

Šta je neopipljivi kapital i u kakvom je odnosu sa prirodnim?

Neopipljivi kapital koji spada u prirodni kapital obuhvata “ljudski kapital”, odnosno predstavlja sirovi, ljudski rad, zajedno sa ukupnim zbirom znanja i veština kojima stanovištvo, odnosno vlansik (ili vlasnici, na globalu) zemljišta raspolaže.

Zatim, neopipljivi kapital obogaćuje prirodni kapital i nivoom poverenja koje društvo, odnosno zemljoposednik ima u formalne i neformalne institucije u državi.

U nekim istraživanjima koja su sprovođena u svetu, ispostavilo se da osnovni prirodni kapital, odnosno samo zemljište kojima vlasnik raspolaže čini svega 5% ukupnog bogatstva. Proizvodni kapital ga uvećava na oko 18%, a preostalih 77% pripada “neopipljivom” kapitalu.

Uloga društvenih institucija i indeks vladavine prava

Od ključnog značaja za održivi razvoj i prirodni kapital, su društvene insitucije. Svetska banka je uvela indeks vladavine prava koji određuje u kojoj meri ljudi imaju poverenja u pravila i norme unutar društva, kao i u kom stepenu ih se pridržavaju. Indeks vladavine prava se izračunava, između ostalog, i pomoću procene o efikasnosti vlasti i građanskih organizacija.

Stepen uspešnosti vladavine prava najbolje se primenjuje kada u državi postoji efikasan pravni sistem, efikasna i nekorumpirana vlast jer je tada najlakše da celo društvo uvećava svoje bogatstvo. Vladavina prava stoji iza 57 odsto neopipljivog kapitala jedne zemlje.

 

Pravna država je važna za neopipljivi kapital jer je ona prva na udaru kada želimo nešto da unovčimo, a neopipljivi kapital je, iako se ne može dodirnuti rukom, jedini kapital koji ima ekonomsku vrednost.

Kako se procenjuje prirodni kapital?

Prirodni kapital se smatra neprocenjivim izvorom bogatstva i korisnosti. Zamislite samo koliko bi finansijsku vrednost imale sve te šume Amazonije koje rade kao fabrika za proizvodnju kiseonika, ili bilo koje drveće u zaštiti od odrona ili poplava - a da ne pominjemo prinos od ekoturizma.

Globalni prirodni kapital je skoro nemoguće novčano premeriti, ali se zato može krenuti od uvida u proizvodni i neopipljivi kapital kojim doprinose privatna gazdinstva i firme. Čak i tada, priliv novca je izuzetno velik, a njim barataju, opet, državne institucije.

Iako su korporacije veštačke tvorevine, nevidljive i po mnogo čemu nedodirljive pojave u našem društvu, one su prva karika u pokušaju da unovčimo kapital koji nam donosi obrađivanje i druge vrste eksploatacija zemljišta.

Prirodni kapital je nezamenjiv za funkcionisanje čoveka i svog živog sveta na zemlji. Ogleda se u velikom broju prirodnih resursa i bogatstava i veoma ga je teško premeriti. Zato ga raščlanjujemo na manje, podjedinice, u kojima čovek dominira - ali koje imaju veliki potencijal da naruše matiči, prirodni kapital.

 

Vodimo se oprezno i sa velikom pažnjom prema prirodi jer, koliko god ona posedovala veliku moć samoregulacije i obnavljanja, neće se na vreme oporaviti da dočeka i isprati nove generacije.