Napravite Mojtrg nalog i dobijte 5.000 dinara!

Zašto bi trebalo da uložite u poljoprivredno osiguranje

Zašto bi trebalo da uložite u poljoprivredno osiguranje

Za poljoprivredu se može reći da je industrija pod vedrim nebom koja u najvećoj meri zavisi od prirodnih, vremenskih uslova. Koliko god da poljoprivredni proizvođači ulože znanja, volje i truda u proizvodnju, usled samo jednog padanja grada, poplave ili oluje mogu ostati bez očekivanih prinosa. 

To se direktno održava i na njihov profit, s obzirom na to da u takvim situacijama vrednost preostalih proizvedenih dobara teško prekriva uloženi kapital. Ovo je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se poljoprivrednicima savetuje da ulože u poljoprivredno osiguranje i tako sebe zaštite gubitaka usled prirodnih ili drugih katastrofa koje mogu da ih zadese.

U nastavku teksta saznajte zbog čega je neophodno da poljoprivrednici ulože u poljoprivredno osiguranje, na koje načine ovaj vid zaštite može da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, kao i koliko je osiguranje u poljoprivredi zastupljeno u našoj zemlji.

Poljoprivredno osiguranje u Srbiji - kakva je situacija

Poljoprivreda je industrijska grana od vitalnog značaja za Srbiju sa poprilično velikim učešćem u BDP-u zemlje - oko 11 odsto, kao i udelom u izvozu od više od 15 odsto. U Srbiji je prema poslednjim podacima registrovano oko 570.000 poljoprivrednih gazdinstava, a u poljoprivredi je zaposleno oko 1,3 miliona radno sposobnog stanovništva. 

Međutim, velika većina njih se osiguranja u poljoprivredi seti tek kada dođe do neke katastrofe koja im uništi useve i znatno smanji prinose. Iako iz osiguravajućih društava navode da je u poslednjih nekoliko godina nivo poljoprivrednih osiguranja skočio na oko 15% (tokom prošle decenije stopa osiguranika bila je 5-8%), to ipak nije na dovoljnom i zadovoljavajućem nivou.

Od oko 2,5 miliona hektara obradivih površina u Srbiji osigurano je tek negde oko 10 procenata, što jasno ukazuje da u našoj zemlji svest o potrebi i značaju osiguranja nije nimalo na zavidnom nivou. 

Šta ljudi najviše osiguravaju u Srbiji

Proizvođači u Srbiji, kako se navodi u podacima osiguravajućih kompanija, uglavnom osiguraju rod i finalni proizvod, a veoma retko ili uopšte ne osiguravaju biljku, odnosno kulturu i voćku, kaa ni stablo.  Ono što jeste problem u toj situaciji jeste da na našim prostorima u poljoprivredi češće stradaju voćne vrste i vinogradi, upravo u fazi rasta, dakle ne kao finalni proizvod nego u fazi vegetacije.

Od čega srpski poljoprivrednici najčešće osiguravaju 

U Ministarstvu poljoprivrede navode da, prema podacima osiguravajućih kuća, oko 90 odsto osiguranja spada u osnovna osiguranja, odnosno kod useva i plodova osiguranje od grada, požara i groma. Dopunska osiguranja uglavnom su od oluje, prolećnog mraza, poplava i gubitka kvaliteta i to najčešće kod voća i povrća.

Činjenica je da država i osiguravajuće kuće treba da rade na edukaciji stanovništva o značaju osiguranja, kako useva tako i domaćinstava. Neznanje o mogućnostima osiguranja često odvede poljoprivrednike na pogrešan put, pa ne znaju kada su osigurali rod, a kada biljku.

Zašto bi trebalo da uložite u poljoprivredno osiguranje

Šta sve podrazumeva osiguranje u poljoprivredi

Paketi za osiguranje poljoprivrednog gazdinstva pružaju zaštitu od velikog broja rizika i opasnosti kojima su biljke i životinje u jednom gazdinstvu svakodnevno izložene. Na poljoprivrednicima je da, shodno svojim potrebama, odluče šta i od kojih rizika je neophodno da zaštite svoju imovinu.

  • osiguranje imovine od požara

  • osiguranje useva i plodova

  • osiguranje životinja

  • auto kasko osiguranje vozila i radnih mašina

  • osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode

Osiguranje imovine i gazdinstava

Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava, placeva i njiva, predstavlja najbolju zaštitu od rizika koji u trenu mogu upropastiti višegodišnji, ako ne i višedecenijski, trud uložen u proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Rizici koji se mogu pokriti se dele na osnovne i dopunske. 

Osnovni su zaštita od požar i udara groma, eksplozije, oluje, grada, udara motornog vozila i pokretne radne mašine u osigurani objekat, pad letelice… U dopunske se ubrajaju poplave, bujice i visoke vode, izlivanje vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, provalne krađe i razbojništva, lom stakla i zemljotres. 

Osiguranjem svih objekata, mehanizacije, skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, đubriva, semena i svega bitnog u okviru jednog gazdinstva obezbeđuje se nesmetan nastavak proizvodnje i opstanak samog poljoprivrednika u poslu ukoliko se gazdinstvo nađe pod udarom osiguranih rizika.

Osiguranje useva i prinosa

Osiguranje useva i plodova obuhvata osiguranje žitarica, kao i osiguranje vinove loze i osiguranje određenih kultura povrća. Kod osiguranja useva pravilo je da se osiguraju sve površine pod istom kulturom. Gubitak prinosa i roda osigurava se od opasnosti kao što su grad, požar, udar groma ili oluja koje mogu da umanje kvalitet biljnih zasada. 

U zavisnosti od vrste proizvoda čijim se uzgojom poljoprivrednici bave, moguće je u određenom vremenskom periodu rasta i razvoja tog proizvoda isti osigurati i obezbediti se od prethodno pomenutih rizika sve do žetve/berbe, što je garancija da uložena sredstva i trud u proizvodnji neće biti uzaludni ukoliko dođe do osiguranog slučaja.

Vrednost na koju se osiguravaju usevi i plodovi obračunava se na osnovu vrednosti koju određuju očekivani prinos te kulture u kilogramima po hektaru i procenjena tržišna cena na veliko. 

Osiguranje životinja

Osiguranje životinja pruža finansijsku zaštitu od različitih rizika koji su karakteristični za sam uzgoj životinja. U smislu osiguranja, pod životinjama se podrazumevaju brojne vrste domaćih životinja (goveda, ovce, koze, svinje, konji i sl.), živina (kokoške, patke, ćurke, guske i sl.), pčele, riba u uzgajalištima, psi... 

Uslov je da su životinje zdrave i sposobne za određenu namenu i da su propisno obeležene u skladu sa važećim zakonskim propisima radi identifikacije. 

Na taj način se životinje mogu zaštititi od uginuća, prinudnog klanja ili prinudnog ubijanja usled nesrećnog slučaja ili bolesti. Takođe, mogu se osigurati i od krađa ili nestanka životinje, gubitka priplodne sposobnosti, posledice porođaja i gubitka potomstva. 

Vrednost na koju se osiguravaju životinje  je suma osiguranja koja se utvrđuje na osnovu težine životinje (žive vage) i cene po jednom kilogramu.

Svest poljoprivrednika o potrebi u važnosti koju ima poljoprivredno osiguranje u Srbiji i dalje je niska, a problem je i neinformisanost proizvođača koji često ne znaju koje osiguranje bi im bilo potrebno kako bi se zaštitili na najbolji način. 

I pored čestih vremenskih nepogoda koje zadese srpsku poljoprivredu skoro svake godine, poljoprivredni proizvođači i dalje ne preduzimaju ništa, već “gledaju u nebo” i nadaju se da nevolja neće zadesiti baš njih. 

Na poljoprivrednicima ostaje da shvate i odluče se da osiguraju svoje biljne i životinjske vrste, kako bi zaštitili sebe i svoj imetak, a na osiguravajućim kućama je da svoju ponudu prilagode njihovim potrebama.

Ka vrhu